– Hajde ovako: ako izdržim službu do kraja, ti skačeš u ledenu vodu. A ako ne… – Žarko je zastao.
– A ako ne, – vi ćete svake nedelje dolaziti u naš hram na službu.
– Ceo život? – razrogačio je oči Žarko. – To je već previše!
– Zašto ceo život? – oči Vlastimira su se smeškale. – Mesec dana.
– Samo toliko?
– Samo toliko.
– Pa to su samo četiri nedelje.
– Tako je. Dogovoreno?
– Dogovoreno! – Žarko veselo pljesnu dlanom o pruženu ruku Vlastimira.
– Znači, sutra? – proveri on.
– Zašto sutra? – začudi se Žarko.
– Dok se led još nije uhvatio. Šta ako grešim i ti pobediš u opkladi?
– Aha, pa da. Može. Sutra onda…
***
Ujutru se Žarko probudio pre zore. Nije mogao da spava, ko zna zašto.
U hram je stigao ranije od svih ostalih.
Došao je Teodor, pustio ga unutra. Ponudio mu da zapali sveće.
Žarko odmahnu glavom. Nije imao pojma kako se to radi…
Ljudi su počeli da pristižu. Iznenadilo ga je što među njima ima mnogo muškaraca.
Ubrzo se pojavio Vlastimir. Ugledao Žarka, nasmejao se. Prišao mu i stao pored njega.
– Sećaš li se? – šapnuo mu, – bez pomeranja… Ja ću te posmatrati.
Žarko nije izdržao celu službu na nogama. Noge su mu bridile, ruke smetale, stalno je premeštao težinu s noge na nogu. Onda ga zasvrbe nos i poče da kija. Na kraju nije izdržao i izašao je napolje. Ali nije otišao kući — nije želeo da ispadne slabić pred Vlastimirom.
Služba je trajala dalje. Žarko je stajao na tremu i čekao kraj…
Napokon, Vlastimir izađe iz hrama. Bio je iznenađen:
– Mislio sam da si pobegao.
– Nikad u životu nisam bežao ni od koga, – promrmlja Žarko. – Uglavnom, Vlastimire, pobedio si ti ovu opkladu. Samo jedno mi nije jasno: kako bakice izdrže toliki napor?
– Oh, to ti je velika tajna.
– Šališ se?
– Naravno da se šalim… ali samo delimično. Ako ispuniš uslov opklade, sam ćeš shvatiti zašto to rade tako lako.
– Ja sam čovek od reči.
– E pa dobro onda! Znači vidimo se opet?
– Vidimo se…
***
Žarko je održao svoju reč. Četiri puta dolazio u hram na službu.
A peti put… došao opet… Nešto ga vuklo…
Godinu dana kasnije za Bogojavljenje stajao je na prazničnoj liturgiji sa ženom i sinovima pored sebe. I nimalo nije delovalo kao da ih je neko naterao silom…
