Tata Milice Novak tada je razgovarao sa njenom majkom, objasnio joj sve, ali… ona se nije smirila i počela je da maltretira Milicu Novak.
— Milice, imaš trosoban stan, zašto ti treba toliko prostora? Hajde da ga zamenimo za dve garsonjere, još će i para ostati…
— Ne, mama!
— Kako to misliš „ne“? Ja sam ti majka i imam pravo da raspolažem tvojom imovinom.
— Ne, nemaš pravo. Punoletna sam i sposobna da odlučujem sama. Ostavi me na miru.
Majka nije odustajala. Počela je da plače i da igra na kartu sažaljenja kod Milice Novak. Govorila joj kako se izmučila sa Jelenom Babić, kako nema svoj kutak, kako bi otišla od njih i živela mirno… I Milica Novak je popustila. Bilo joj je žao majke… Pristala je — ali se na vreme zaustavila.
Jer majka nije ni izašla iz stana Milice Novak kad je već ushićeno pozvala svog muža i zacvrkutala kako je sredila stančić za Jelenu Babić…
Leto, treći sprat, prozori otvoreni.
— Mama — povikala je Milica Novak nagnuvši se kroz prozor.
— Da, Mili… — oči majke su zatreperile; pitala se da li ju je Milica čula ili ne.
— Mama, savesti ti baš fali koliko vidim…
— Milice, sad ću ja gore…
— Ni ne pomišljaj! Zaboravi na mene kao što si me zaboravljala sve ove godine… Nemoj ni da mi prilaziš!
Naravno da je to čulo celo dvorište — neka su čuli! Bar će bake biti na oprezu i neće dozvoliti da se dogodi nešto loše.
Majka je zvala i pisala Milici Novak — devojka ju je ignorisala…
Pre nekoliko meseci poslali su je na službeni put u neku egzotičnu zemlju. Sve bi bilo u redu da nije počela sezona cvetanja neke biljke na koju je Milica imala strašnu alergiju s otokom.
Zato se morala hitno vratiti kući.
Pred put su se majka i ćerka pomirile. Majka joj se zaklela da je sve shvatila i osvestila; obećavala joj kako će zalivati cveće i paziti Miloša Vargu kao oči u glavi.
I stvarno joj jeste slala fotografije… ali… desilo se ono što se uvek desi…
Milicu su opet pokušali prevariti.
U suštini ništa novo — dok zaliva cveće smeška se Milica Novak.
Pošla je da izbaci đubre koje su ostavili nepozvani podstanari.
Ispred ulaza ju je čekao neki tip. Milica ga odmah prepoznade i ustuknu — pa to je onaj Jelenin…
— Eeej… slušaj…
— Zvaću policiju odmah!
— Ma neee… nisi razumela… tvoj stan ovo?
— Moj.
— Skroz tvoj?
— Pa naravno…
— Mislio sam… možda bismo mogli nešto…
— Šta?
— Pa šta fali? Radim ja fino… mogu bioskop–domino veče organizovati… što si tako hladna? Nemoj misliti pogrešno – Jelenu Babić sam oterao…
Kako li samo u pravi čas iza ugla naiđe Stevan Radović u svojoj radnoj uniformi. Krenuo ka Milici brzim korakom – udvarača kao vetar oduva!
— Ko ti beše ovaj?
— Momak moj – Stevan – nasmejala se Milica Novak.
– Ahaaa… jasno mi sve… Eeej… roditelji te čekaju. Mama rekla mora proveriti tu alergiju tvoju – znaš kakva je – neće te pustiti dok ne proveri sve. Idemo zajedno po tebe!
– Idemo – nasmejala mu se Milica Novak.
Ipak ima ona porodicu – kakva-takva – ali ima. Lepo je znati kad neko brine o tebi…
Majka joj poslala poruku: “Nisi ti to dobro razumela.”
Milica nije odgovorila – bila je zauzeta…
Dobro jutro, dragi moji!
Grlim vas sve jako jako i šaljem vam zrake svoje dobrote i pozitivne energije!
Vaša zauvek,
Slađana Szabó
