Okliznula se na stazi raskvašenoj od kiše i pala pravo u blato. Još više se razbesnela, ustala je, počela da otresa kolena, i tada joj je prišao Aleksandar:
– Daj da ti pomognem. Sve sam video – rekao je s osmehom. – Izgleda da se onaj dečko zaljubio u tebe.
– Znam – promrmljala je Milica s nezadovoljstvom.
– A ti?
– A ja volim samo tebe – izletelo je devojčici.
U vazduhu je zavladala tišina. Aleksandar ju je pažljivo pogledao u oči. Zatim tiho, ali odlučno rekao:
– Znaš šta, Milice, hajde da se vratimo na to pitanje za nekih pet godina. Ali za sada – nikome ni reči, važi?
Kako ju je taj odgovor uzdigao! I dalje nisu često komunicirali – studentski život Aleksandru bio je ispunjen obavezama, bio je komandir radne brigade i leti bi odlazio na duže vreme. Uvek bi komšinici donosio neki poklončić i obavezno neku knjigu. Obožavateljki oko njega Milica više nije viđala. Verovala je da nema nikoga drugog. Iako je kasnije, kad je odrasla, shvatila: Aleksandar joj je čuvao samopouzdanje kao budućoj supruzi.
Posle mature su se vratili na to pitanje. Još dve godine kasnije su se venčali. Od tada su zajedno – već 27 godina.
P.S. Lajkujte i zapratite moj kanal
