Ne, naravno da si me vodila na porodične proslave, neko je morao da se bavi Katarinom, ali ti nisi ni pomislila da me nahraniš. A ja glupa nisam jela kod kuće jer idem kod Mirjane na svečanost, Mirjana… Hvalila si se pred gostima kako obožavam sestricu i oni su se topili od miline zbog naše ljubavi, a čim bi gosti otišli, stavila bi me u taksi i poslala kod Milke – bez večere…
Htela si da razgovaramo?
Hajde da razgovaramo. Reci mi kako se desilo da ti više nisam bila potrebna.
Sećam se koliko si me volela, Mirjana. Kako si mi plela kike – baš onakve kakve si ti nosila kao dete – tražila po celom gradu mašne i svilene trake da mi napraviš prave pletenice, a ne samo gumicama vezane.
Kako si volela da se glupiraš sa mnom, čitala mi bajke, pričala priče i šapatom prepričavala filmove za odrasle o ljubavi koje si gledala bez mene.
A sećaš li se kako si zgrabila za revere onog mangupa Kostića? Sećaš? Zato što me je zadirkivao. A onda ste ti i njegova mama dugo smejale. Kod kuće si mi objasnila da mu se sviđam i da tako pokazuje svoju naklonost prema meni.
A onda si upoznala čoveka koji ti je postao muž – Marko – i nas troje smo svuda išli zajedno. Bila sam presrećna što imam i ja tatu! Sećaš li se toga, Mirjana?
Znala sam da nije moj pravi tata, ali bio je tako dobar. Toliko sam ga zavolela. Prilazila bih mu i naslanjala obraz na njegovu ruku. Ležala bih u krevetu i šaptala želje da Teodor zauvek ostane zdrav.
A pamtiš li njegov moherski šal sa prugama? Kad Teodora nije bilo kod kuće, uzimala bih taj šal iz ormara i mirisala njegov miris.
Ali onda se rodila Tijana – i ja sam postala višak. Vama je bilo tako lepo: tebi, Teodoru (tada je još bio moj tata), i vašem detetu.
Prostirali ste po podu toplo pamučno ćebe – pamtiš li ga? Ono crveno? Ležali biste jedno s jedne strane drugo s druge strane ćebeta, a u sredini bi ležala Tijana i mrdala nožicama… Za mene nije bilo mesta.
Jednom sam poželela samo malo… samo malo mesta sa kraja ćebeta… samo da legnem uz vas…
Tvoj muž me grubo odgurnuo rekavši: „Šta ova kobila hoće pored deteta?“ A ti ništa nisi rekla, Mirjana… Bila si potpuno okupirana posmatranjem svoje prelepe ćerke rođene s voljenim muškarcem…
A onda si me dala svojoj majci. Milka me nazivala nakazom i kopiletom mog propalog oca – valjda od silne ljubavi… Je l’ tako bilo, Mirjana?
