— …kao jedinoj srodnici koja mi je ostala posle smrti ćerke.
Milici je na trenutak nestalo daha. Kao da joj je neko izmakao tlo pod nogama.
— To je falsifikat — izgovorila je polako, ali glas joj nije bio siguran kao što je želela.
Notar — Vladimir Milenković — mirno je otvorio akt-tašnu i izvukao nekoliko listova papira.
— Moguće je — rekao je odmjereno. — Ali dokument deluje autentično. Potpis podseća na rukopis Danice Stojković. A postoji i jedna zanimljiva okolnost. Godine 1985. Danica je zaista dolazila kod mene. Tada sam bio mlad pripravnik u kancelariji. Sećam se da je nešto menjala u vezi sa nasledstvom.
Milica je sela naspram njega, ruke su joj bile hladne.
— Zašto mi to nikada niste pomenuli?
— Zato što taj testament nikada nije aktiviran. Posle toga je, koliko znam, sastavljeno novo zaveštanje. Ovo iz 2018. godine, koje ste vi priložili, pravno je poslednje i važeće. Ali… — zastao je — ako se dokaže da je postojala namera da se neko namerno izostavi ili da je bilo pritisaka, može doći do sudskog spora.
— Hoćete da kažete da bi Svetlana Novak mogla da potražuje stan?
— Ako odluči da ospori testament — da. Posebno ako se ispostavi da je u nekom trenutku bila navedena kao naslednica.
Milica je ćutala nekoliko sekundi, pokušavajući da poveže konce. Fotografija. Ime Svetlana. Stara novinska vest o pogibiji petogodišnje devojčice. I sada — testament iz 1985.
— Da li u tom dokumentu piše na koji način je Svetlana Novak srodnica Danici? — upitala je.
Vladimir je spustio pogled na papir.
— Formulacija glasi: „kao jedinoj preostaloj rodbini posle gubitka ćerke“. Nije precizirano kakvo je srodstvo.
— A prezime?
— Poklapa se sa sadašnjim prezimenom vaše… — zastao je tražeći reč — svekrve.
Milici je srce snažno udaralo u grudima.
— To prezime je stekla udajom — rekla je. — Kao i ja. Devojačko joj je bilo drugačije.
— Imate li podatak o njenom devojačkom prezimenu?
Milica je klimnula glavom.
— Naravno. U ličnim dokumentima stoji: Svetlana Petrović.
Notar je polako podigao pogled.
— Petrović? Kao Danica Stojković pre udaje?
— Ne — odmahnula je Milica. — Danica je bila Stojković. Ali u novinskom članku koji sam upravo pronašla… pominje se devojčica Svetlana Petrović. Ćerka Danice.
U prostoriji je nastala tišina.
Vladimir je duboko udahnuo.
— To onda menja stvar. Ako je vaša svekrva rođena 1964, a devojčica koja je poginula 1979. imala pet godina — to ne može biti ista osoba.
— Znam. Računala sam. Ne poklapa se. Ali zašto onda fotografija sa natpisom „Svetlana, 5 godina“ završava ispred mojih vrata? I zašto neko šalje kopiju testamenta baš sada?
Notar je zatvorio fasciklu.
— To pitanje prevazilazi moje nadležnosti. Ali savetujem vam da budete oprezni. Ako neko pokušava da izazove spor, cilj mu je ili novac — ili pritisak.
— Pritisak — ponovila je Milica tiho.
U glavi joj se složila jasna slika: Svetlana Novak, besna ispred zgrade, pretnje, optužbe. I sada — misteriozni dokument koji bi mogao da ospori njeno vlasništvo.
— Da li je moguće — upitala je — da je Danica imala još jedno dete? O kome nikada nije govorila?
Vladimir je odmahnuo glavom.
— U matičnim knjigama koje sam pregledao prilikom ostavinske rasprave nije bilo drugih potomaka. Samo preminula ćerka. Ali… u osamdesetim godinama administracija nije bila savršena. Uvek postoji mogućnost da je neko dete dato na staranje, promenilo prezime, ili da je upis izvršen naknadno.
Milica je osetila kako joj se stomak steže.
— Hoćete da kažete da bi Svetlana Novak mogla biti…?
— Ne tvrdim ništa — presekao je notar. — Samo govorim o teorijskoj mogućnosti. Da li ste ikada čuli da su se Danica i vaša svekrva poznavale ranije?
Milica se prisetila jedne večeri, pre nekoliko godina. Porodična večera, vino, opušten razgovor. Svetlana je, gledajući Danicu, rekla: „Mi smo nekad bile kao porodica.“ Tada je to zvučalo kao prazna fraza.
— Rekla je da su bile bliske — tiho je odgovorila Milica. — Ali nikada nije precizirala kako.
— Možda je vreme da je pitate.
Milica se kiselo osmehnula.
— Ako je pitam direktno, dobiću deset laži pre istine.
— Onda prikupite činjenice. Pre nego što ona sazna da ste dobili ovaj dokument.
Milica je klimnula.
— Šta vi savetujete?
— Prvo, da proverimo autentičnost testamenta iz 1985. Drugo, da pribavimo izvod iz matične knjige rođenih za preminulu devojčicu. Treće, da diskretno utvrdimo da li je vaša svekrva ikada bila pod starateljstvom Danice Stojković.
— Koliko će to trajati?
— Nekoliko dana, ako budemo imali sreće.
Milica je otpratila notara do vrata. Kada je ostala sama, naslonila se na zid u hodniku. Sve se pretvaralo u zamršenu mrežu — stan, brak, svekrva, testament, fotografija.
Telefon joj je zazvonio.
Poruka od Jovane:
„Mama je nešto saznala. Pita me zašto sam sutra slobodna u deset. Da li si joj nešto rekla?“
Milica je brzo otkucala odgovor:
„Nisam. Drži se plana. Vidimo se sutra.“
Nekoliko sekundi kasnije stigla je nova poruka:
„Ako se sve raspadne, neću imati gde. Razumeš?“
Milica je dugo gledala u ekran. Prvi put je osetila da Jovana ne glumi. Strah je bio stvaran.
„Razumem“, napisala je kratko.
Te noći nije mogla da zaspi. U tri ujutru ustala je, ponovo otvorila sef i izvadila Danicino pismo. Prešla je prstima preko rečenice: „Ne dozvoli da te slome. Čak i ako su ti najbliži.“
— Da li si znala? — prošaptala je u praznu sobu. — Da li si mi nešto prećutala?
Sledećeg jutra stigla je u kafić „Aromat“ nekoliko minuta ranije. Sela je za sto u uglu, sa pogledom na ulaz. Tačno u deset, Jovana je ušla, držeći fasciklu uz grudi.
Izgledala je iscrpljeno.
— Mama me je ispitivala celu noć — rekla je bez pozdrava. — Misli da nešto krijem.
— I kriješ — mirno je odgovorila Milica. — Sedi.
Izvukla je pripremljen ugovor.
— Pročitaj pažljivo.
Jovana je prelazila pogledom preko stavki: mesečna kirija 45.000 dinara, depozit u visini dve kirije, rok trajanja godinu dana, zabrana podstanara bez saglasnosti vlasnika.
— Ovo je… ozbiljno — promrmljala je.
— Tako i treba.
— A ako ne uspem da platim jednog meseca?
— Imaš rok od pet dana. Posle toga — raskid.
Jovana je podigla pogled.
— Ne ostavljaš mnogo prostora za greške.
— Život ga ne ostavlja — odgovorila je Milica.
Nastala je tišina. Zatim je Jovana uzela hemijsku.
— U redu.
Potpisala je.
Milica je osetila čudan mir. Kao da je upravo povukla potez na šahovskoj tabli.
— Ključeve dobijaš sutra — rekla je. — Kad legne depozit.
— Hvala — izgovorila je Jovana tiho. — Znam da kažeš da je posao… ali meni znači više od toga.
Milica je kratko klimnula.
— Samo nemoj da me razočaraš.
Dok su izlazile iz kafića, na drugoj strani ulice stajala je poznata figura. Svetlana Novak. Ruke prekrštene, pogled oštar.
Jovana je problijedela.
— Ona me je pratila — prošaptala je.
Svetlana je prešla ulicu bez žurbe.
— Kakvi su to tajni sastanci? — upitala je hladno.
— Kafa — pokušala je Jovana.
— Ne laži me.
Pogled joj je pao na fasciklu u Jovaninim rukama. Zgrabila ju je i otvorila.
Tišina se zaledila između njih.
— Ugovor? — glas joj je podrhtavao od besa. — Ti si potpisala ugovor sa njom?
Jovana je skupila hrabrost.
— Jesam. Plaćaću kiriju. Kao podstanar.
Svetlanino lice je pocrvenelo.
— Izdala si porodicu!
— Ne — rekla je Jovana mirnije nego što je očekivala. — Samo pokušavam da preživim.
Svetlana je okrenula pogled ka Milici.
— Ti stojiš iza svega ovoga. Hoćeš da nas posvađaš.
— Ne — odgovorila je Milica. — Hoću da svako snosi odgovornost za svoj život.
— Misliš da si pametna? Da si pobedila?
Milica ju je posmatrala bez straha.
— Ne igram tu igru.
Svetlana se nagnula bliže.
— Onda igraj ovu: znam za testament.
Milica je osetila kako joj se stomak steže, ali lice joj je ostalo mirno.
— Koji testament?
— Onaj u kom je Danica sve ostavila meni. Misliš da ne znam? Misliš da neće izaći na videlo?
Jovana je zbunjeno pogledala majku.
— Mama, o čemu pričaš?
Svetlana nije skidala pogled sa Milice.
— Ovo još nije gotovo.
Okrenula se i otišla, ostavljajući ih dve na trotoaru.
Jovana je prošaptala:
— Kakav testament?
Milica je znala da je trenutak da odluči koliko će reći.
— Stari dokument. Pokušaj pritiska — odgovorila je kratko. — Ne brini. Rešiću to.
Ali dok je gledala za Svetlanom koja se udaljavala, shvatila je da je ovo tek početak. Ako je svekrva već saznala za testament iz 1985. godine, onda je neko namerno povukao konce.
A pitanje koje je sada odzvanjalo u Milicinoj glavi bilo je jednostavno i opasno:
kakva je zaista bila veza između Danice Stojković i Svetlane Novak — i šta se dogodilo one 1979. godine što je promenilo tok svih njihovih života?
